Avdo Ribić — Avdikadija

Avdo Ribić, sin Omerov a unuk Enesov, bio je kadija u jezerskom kadiluku. Popularno su ga zvali Avdikadija i pročelnik je u našem porodičnom stablu. Imao je četiri sina: Šemsu, Izu, Rešida i Akifa.

Istorijska je ličnost jer je učestvovao u ustanku Bošnjaka protiv Turske u vrijeme sultana Abdul Medžida. Sultan je, između ostalih reformi, uveo Tanzimat — zakon o obavezi služenja vojske. Bosanci su se pokušali oduprijeti, a jačao je i pokret za autonomijom. Avdikadija se pridružio tom pokretu.

Da bi umirio Bosnu, sultan šalje Omer-pašu Latasa, poturčenog pravoslavca iz okoline Gospića, koji je krvavim metodama ugušivao svaki pokušaj autonomije. Da bi izbjegao hapšenje, Avdikadija je pobjegao u Plivu, tridesetak kilometara od Jezera. Ali mu je Omer-paša zarobio sinove, pa se on iz Plive predao. Omer-paša mu je naredio udariti 200 štapova.

Taj događaj opisao je fra Ivan Jukić, koji je jedno vrijeme pratio Omer-pašu: »Slušao sam jauke starca kojeg su mučili, bilo je tužno! Zamolio sam pašu da ne muči starca kojem je preko 76 godina. A na to je Omer-paša osorno odgovorio: ’Neka, neka vidi bošnjo šta znači ustati protiv sultana!’«

Avdikadijina nevjesta Hanumica, žena Kifina, taj je događaj drukčije pamtila — po njenim riječima, na udaranje je Avdikadija vikao: »Udri Omerica, jebem ti majku!«

Po završenom mučenju Omer-paša je dao starog kadiju okovati i s 1500 bosanskih ustanika pješke poveo prema Carigradu. Fra Jukić, i sam zatvorenik, zadivljeno bilježi da je starac od 76 godina živ stigao do Carigrada, preko 1500 km daleko: »Eto što ti je tvrda bosanska kost!« Stari Jezerski kadija umro je u carigradskoj tamnici.